Povučena svojim ličnim iskustvom,prosto mi je bilo neverovatno da postoje ovako brižni očevi poput g.Nebojše koji se sa toliko ljubavi bori da učestvuje u odgajanju svoje dece. Sama sam bila dete koje je raslo bez očinske pažnje i ljubavi, nažalost nesrećnim slučajem. Sticajem okolnosti i sada sam samohrana majka. Izostanak očeve ljubavi i pažnje izuzetno je osetan u odrastanju dece, naročito u periodu adolescencije. Bez obzira na bezrezervnu količinu ljubavi koju majka može da pruži, ničim ne može da se nadoknadi prisusvo oca u nijednom pogledu. Onog momenta kad jedan od roditelja odlazi sporazumno ili ne iz zajednice mora biti svestan posledica koje slede. One moraju biti najbezbolnije za decu. Bez obzira na odnos koji vlada medju roditeljima, deci ne sme biti uskraćeno da osete ljubav i jednog i drugog roditelja. Surove su majke koje sebično vežu decu za sebe uskraćujući im očevu pažnju. Ali šta reći za očeve koji ne žele u najmanju ruku da budu hranitelji, zaštitnici, uzori svojoj deci? Da ne govorimo da ne žele da ih vide, da učestvuju u njihovom odrastanju i čak u najgoru ruku proganjaju njihove majke služeci se svojim odredjenim položajima u društvu? Uz to da majka daje sve od sebe nebi li približila dete ocu i nebi li probudila u njemu taj očinski instikt koji se ne dobija (jer majka nosi dete devet meseci,ne otac)koji se stiče. Da li posle bezbroj uzaludnih pokušaja majka i dalje treba da čeka da se otac okrene detetu kad jednog dana oseti potrebu ili grižu savesti i oberučke mu pruži dete ili ga potpuno odvoji od njega? Ili da pak nadomesti očevu prazninu uvodeći u život nekog drugog adekvatnog čoveka koji će preuzeti njegovu ulogu? Ne treba osudjivati pojedine majke ni očeve, ali ne treba ni zanemariti da je svaki čovek institucija za sebe i da svakom treba pružiti priliku da podari sebe, najvrednijem-svom detetu. Jer velika je stvar kad želi da to uradi, naročito kad znamo da postoje očevi koji žive neke svoje idealne živote, a pritom imaju zdravu i prelepu decu koju možda nikada i ne vidjaju. Zanemarljiva je njihova materijalna sigurnost i finansiska potpora, deca su uskraćena za ono najvrednije u njihovim malim životićima-za roditeljsku ljubav. Neka sve majke budu plemenite i širokog srca i neka svi očevi budu hrabri lavovi za svoju decu. Ljubav izlazi iz kuće, ljubav se u nju i vraća. Deca su naše najveće blago. Razumem g.Nebojsu i divim se negovoj borbenosti da uživa u svojoj deci. Nadam se da će to videti i osetiti oni koji su kompetentni za takva pitanja.

 

Lana V.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta će meni moja dica reć

 

 

zvaće se i ovo lani ! _________________________________________________________

Podrška, razumijevanje i pomoć je ono što nam je sada najvažnije. Možete nam pomoći na mnogo načina:

1. Recite šta mislite o tome da li i tate znaju voljeti i starati se o svojoj djeci. Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima djeteta kaže da „pri donošenju svih odluka ili izvršenju postupaka koji utiču na dijete, najvažnija mora biti dobrobit djeteta“ . Mislite li da je uvijek dobrobit djeteta = majka?

2. U 21. vijeku borba za rodnu ravnopravnost je u zenitu, i ispred vrtića, dječijih dispanzera i na šetalištima ima jednako očeva i majki, vrhovna državna tužiteljka je žena...Zar ravnopravnost polova ne briše stereotipe i ne daje jednake šanse, pa na osnovu čega se zaključuje da otac nije sposoban za mijenjanje pelena svojoj djeci?

3. Potrebna nam je pomoć stručnjaka: advokata, sociologa, psihologa, kao i svih ljudi spremnih na aktivizam.

4. Posebno nam mogu pomoći mediji ( štampa, radio, televizija ) da bi se o ovom problemu progovorilo na glas.

5. Napišite nam koristan savjet, ispričajte nam svoju priču jer ćemo tako uraditi nešto za dobrobit prvenstveno djece koja treba da imaju pravo na oca.

6. Za početak obavijestite o ovoj web stranici što više prijatelja, i ljudi koji bi nam mogli pomoći.

7.  Udružimo snage i UČINIMO NEŠTO za našu djecu.